Emina na sirovom putu

Još uvek nisam na sirovoj ishrani...tek treba da osmislim svoj put. Neću ovde mnogo pisati o svojoj prošlosti. Spomenuću samo da mi je ideju za ovu vrstu ishrane dala jedna knjiga: Ernst Gintera "Život bez bolesti". Ono što me je još više motivisalo jeste smrt mog mladog (43) supruga. Bolovao je 4 godine od melanoma i za sobom ostavio dete od 4 godine i mene...svoje rođake, prijatelje, planove, želje, ideje, budućnost... Od svoje 20-te godine se rastajem na nemio način od onih koje volim. Moja baka je umrla od raka pluća u svojoj 73. godini, zatim, par godina kasnije moj otac u 56. godini i sad moj Dule... Tragala sam na sve strane o lekovima, načinu lečenja, alternativi,...rak je bio nepobediv. Sve dok nisam otvorila prvu knjigu o sirovoj hrani... Moj muž nije želeo da pokuša, da jeste, sada bi možda bilo drugačije...

U međuvremenu sam pročitala mnogo knjiga, najviše su mi se dopale knjige dr. Normana Vokera, Viktorije Butenko, dopali su mi se blogovi Kristine Kariljo Bukaram, poznatije kao FullyrawKristina , posebno njeni You tube klipovi, naše Marine Grubić, Maje Volk, mlade Jasmine Bogučanin Šarvan... ima pionira i raduje me, jer su svi oni moja motivacija. Hvala im što javno pišu i govore o svojoj ishrani, životu. 

Sve informacije koje sam prikupila koristile su mi pri mom prvom pokušaju, početkom Vaskršnjeg posta 2015. godine. Iskoristila sam priliku da pređem na sirovu vegansku ishranu baš u vreme posta, i uz Božiju pomoć, uspela sam 2 i po meseca. Sve do kraja posta. Na Vaskrs sam prekinula post, sa namerom da se ponovo vratim na staro nakon praznika...naravno, nisam.

Mi smo zaista ovisni o kuvanoj hrani i mesu, ne kažem da nam to treba, već da smo ovisni. Kao pušači ili alkoholičari, mi tražimo određene supstance, iako nam one škode.

Nemam nameru da pišem o koristima sirove ishrane, sigurna sam da ćete informacije o tome naći na internetu, bilo bi neprikladno da ja, kao nastavnik jezika pišem o medicini...ovde ću opisati svoje iskustvo prelaska na sirovu ishranu, iz dana u dan.

Prva ideja je da stvorim plan. Čekam da pojeftini voće i da prestanem sa aktivnom nastavom, pa da počnem...Dakle sredinom juna bih već trebala da budem 100% na sirovom.

Započeću postepeno, prve nedelje jedan sirov obrok, druge nedelje dva, treće bih trebala biti kompletno na sirovoj ishrani. Pisaću o simptomima detoksikacije, o onome šta osećam i proživljavam, da bih se podsetila i stimulisala i da bih imala uvid u uloženi trud i stanje mog zdravlja.

Planiram i uvođenje vežbi, odabrala sam Yogu, jer sam je vežbala i ranije, iz knjige "Yoga u svakodnevnom životu". Vežbala bih u večernjim satima po jedan sat, pet puta nedeljno. Vežbanje je veoma korisno, posebno kod detoksikacije

 Moram da mislim i na hidrataciju organizma. 8 čaša vode dnevno je ključno, posebno kad telo počne da izbacuje otrove. 

Pre par meseci sam uradila krvnu sliku, bila je odlična. Hranim se većinom lakto-ovo vegetarijanski. U ishranu uključujem jaja i mlečne proizvode, kao i meso povremeno. To je tipična ishrana ovih prostora...Salate su u mojoj ishrani bile oko 30%.

Predamnom je težak put. Zato i pišem ovaj blog jer mislim da će mi biti teže da odustanem kad je moj put javan.

Sada se  još uvek informišem, čitam, gledam klipove i planiram...ovo zaista nije mala promena i treba se utvrditi u početku:

1. biti svestan da je to dobro, prirodno, korisno, zdravo i ispravno

2. spoznati prepreke i probleme koji mogu da naiđu

3. utvrditi ispravan način jedenja sirove hrane

4. razmenjivati iskustva 

 18:06:13

2016-05-16 

• Početna strana
• Arhiva
• Fascikle
• Linkovi

• 1. i 2. nedelja
• Moje prvo "sirovo" iskustvo
• Početak na sirovom putu

• Biografija [3]
• Recepti [0]
• Dnevnik prelaska [0]
• Generalna [0]

• RSS 0.90
• RSS 1.0
• RSS 2.0
• Atom